(Intro)\nTiho padaju senke, grad diše, priča se menja...\n\n(Hook)\nSenke Beograda, ulicama šapuću,\nPriče nepoznate, tajne što nas spajaju.\nBez imena, bez lica, ali glas jak,\nMi smo ti što pevaju, anonimni znak.\n\n(Verse 1)\nNa ćošku gde svetla blede, senke se skrivaju,\nSvaki korak odzvanja, srca što se bore,\nNe treba ime da znaš, samo osećaj prati,\nUlice su scena, a mi smo ti što vladaju.\n\nPreko betona, preko snova što gore,\nBez etikete, bez lanca, sloboda se zove.\nRitam života udara, pulsira u grudima,\nMi smo glas bez lica, ali puna srca svima.\n\n(Hook)\nSenke Beograda, ulicama šapuću,\nPriče nepoznate, tajne što nas spajaju.\nBez imena, bez lica, ali glas jak,\nMi smo ti što pevaju, anonimni znak.\n\n(Verse 2)\nOd Dorćola do Kalemegdana, tiho se krećemo,\nSvaka priča nova, bez imena jer se ne vezujemo.\nBratstvo nevidljivo, u ritmu i reči,\nNaša snaga je u tišini, u rečima što teče.\n\nNe treba ime da znaš, jer pesma je ta što traje,\nUlice nas zovu, bez maske, bez straha.\nOsećaj slobode, u svakom taktu, svakom stihu,\nMi smo senke grada, glasovi što prkose tišini.\n\n(Hook)\nSenke Beograda, ulicama šapuću,\nPriče nepoznate, tajne što nas spajaju.\nBez imena, bez lica, ali glas jak,\nMi smo ti što pevaju, anonimni znak.\n\n(Bridge)\nKad padne mrak, i grad zaspi tiho,\nNaša pesma živi, bez lica, bez imena, ali blistavo.\n\n(Outro)\nSenke Beograda, večno će se čuti,\nBez imena, bez lica, ali glas što ne može da se zaboravi.